26.12.2016.

Дневник просветног радника, пред крај 2016.године




Ближи се крај још једне дивне године.
Када размислим о томе каква нам је била, заиста ми је жао што није дуже потрајала.

У овој години нам је повећана плата.
Најављено је још једно повећање за почетак наредне године.
Знам да нам сви завиде, али то није оправдано. Да су и они учили школу, завршили факултете као ми, да раде одговоран посао попут нашег, имали би и они веће плате. Да ме не схватите погрешно, али заиста није могуће да завршиш само основну школу, или неку трогодишњу средњу, па да се запослиш као чистачица у неком јавном предузећу, или као возач, и да онда имаш већу плату од просветног радника.

Затим, уведен је ред не само у школи, већ у читавом друштву.
Сада су дневнице за шамарање професора напокон законом регулисане, и износе 30 евра по шамару, а не као некад за џабе. Ово је велико охрабрење за младе предузетнике.

Хулиганима је саопштено да држава нема снаге да се обрачуна с њима, што је многе дивне младе људе охрабрило да се окрену овом племенитом занимању, и да након успешно обављеног посла могу мирно да спавају. Мислим да ће то значајно допринети спречавању одлива песница из наше земље.

15.12.2016.

Када држава тетоши силеџије




ПО ПРВИ ПУТ У НОВИЈОЈ ИСТОРИЈИ СРБИЈЕ:

Ученик је из опкладе ошамарио професорку, истог дана се исписао из те школе, па је брзо примљен у нову школу.

Деца од 12 година запалила су два бескућника. Један није преживео.
 Недавно смо гледали снимак девојчице из Шапца у коме објашњава шта би све урадила некој другарици.
Избоденима и претученима по школским двориштима више се и не зна број.
 Чујем да се и у вртићу договарају да некога измлате данас.
Сећате се пребијања Раше Попова?

С друге стране, моје колеге остају без лиценце за рад у веома сумњивим и до краја неразјашњеним околностима, чистом бахатошћу директора, а пре завршених судских процеса.
Ништа лакше него оставити човека без посла.
Ништа лакше него имати разумевања за насилничко понашање деце.


ЧЕМУ ЛИ СЕ НАДАМО?