28.10.2016.

У сајамској недељи мало о лектири

Да млади у Србији све мање читају и није нека новост.
Да такав тренд постоји и у свету, такође није непознато.
Ипак, важно је нагласити да смо овога пута стварно међу лидерима и да је тај тренд код нас много израженији него у свету.

За разлику од нас, "свет" се труди да проблем решава пре него што нечитање постане укорењена навика. У жељи да сазнам како то они раде, прочитала сам силне спискове препоручене литературе за читање током распуста, обавезне литературе која се тестира на завршним испитима, листе наставних предмета, силабусе и курикулуме (о, ружних ли речи!).

22.10.2016.

Да нам децу не би јели скакавци - РОДИТЕЉИ

(Текст јесте дуг, али и детињство траје)



Родитељи, окружење, школа.
То су три главна фактора која од детета праве оно што јесте.
Ако је дете сјајно, ту тражимо узроке.
Ако дете није како треба, опет ту тражимо разлоге.

Све креће од породице и то је ваљда свима јасно.
Онима који су тек постали родитељи препоручујем да на интернету пронађу текстове и видео записе у којима о васпитању и улози породице говоре Милица Новковић и др Ранко Рајовић. Ја за боље на српском језику не знам.

19.10.2016.

Министре, небитна је боја противпожарног апарата



Када неко преузме ресор у коме је толико нагомиланих проблема, није сасвим неразумно и несхватљиво да крене да их бар набраја: појачан инспекцијски надзор, унифрме - да или не, родитељска одговорност - новчана или кроз друштвено-користан рад, родитељи који оцењују наставнике - да или не, улога екстерне евалуације, предметни надзор, улога привреде у управљању школама, дуално образовање, велика матура, видео-надзор, спорт сваког дана, концептуални модел наставе, ПИСА тестови и функционално знање... Тиме доказује да се разуме у свој посао, показује решеност и енергичност, оставља утисак и на стручну и на лаичку јавност.

Истина, не иде да помене друштвени амбијент у коме нам ђаци расту, колеге са плагираним докторатима са којима седи у Влади, председника са купљеном дипломом, законе којима од ђака правимо неодговорне људе, факултете које студенти поспрдно зову "Институт за мајку и дете", јер катедре држе родитељи и њихова деца. Не иде да помене да дуално образовање у суштини служи страним инвеститорима који ће тако добити не само раднике по својој мери (у чему нема ничег лошег), већ и једине раднике у Европи који ће радити за мање од 200 евра, ако треба и десет сати дневно, шест дана у недељи. Глупо би било и да се осврне на разлоге из којих се за наставнички позив одавно не опредељују најбољи ђаци. Неће ваљда да се замера лобијима и клановима па да гласно изговори да основци не смеју да имају онолико предмета и онолико часова дневно. Надам се да зна да ни средњошколци немају када да имају секције и развијају своје таленте и интересовања, јер једноставно нема слободног часа или учионице након редовне наставе, осим у контра-смени. У осињак издавача уџбеника не знам да ли ће дирнути.

08.10.2016.

Дневник просветног радника, октобар 2024.

Док сам имао времена и новца за улазнице, редовно сам одлазио у позориште. Срећом, остао сам и без времена и без новца, јер да нисам, постао бих позоришни зависник. Нисам имао мере. Сви су ме жанрови занимали, сви позоришни ансамбли одушевљавали. Дивио сам се глумцима и стално замишљао како те представе стварно настају. Замишљао сам како редитељ ради са глумцима, како почињу оним пробама читања текста, па пробају костиме, вежбају сценски покрет, користе реквизите, намештају сценографију. Замишљао сам како се редитељи ослањају на инспицијенте, а глумци на суфлере. Сањарио сам о томе како сам славни редитељ који с првацима драме поставља светски репертоар у нашој земљи, док ме Талија и Мелпомена благонаклоно гледају.

Можете замислити како сам се згрануо када сам сазнао да је пре осам година постојала могућност да ми се снови остваре!

Наиме, недавно сам прочитао да је тада постојала идеја да се настава одржава тако што би наставник режирао, а ученици изводили лекције. Ох, како бих ја у томе уживао!
Питате се како је та идеја пропала и зашто није заживела? Да вам не бих препричавао, погледајте сами чланак из једних школских новина, из 2017. године, који вам овде преносим у целости: