31.08.2016.

Зашто просветним радницима смета да их оцењују родитељи?





Нови министар образовања као да је укључен у струју. За првих десетак дана мандата успео је да се састане са скоро свим релевантним организацијама и макар начне већину озбиљних проблема. Пошло му је за руком чак и то да Влади наметне тачку дневног реда која се тиче враћања отетих пара просветним радницима, оних које су нам "техничком грешком" узете од надокнада за годишње одморе. Повукао је Правилник о формирању одељења који је заиста могао да направи огромну збрку у школама. Најавио је да ће се рад директора строго контролисати и да ће технолошки вишкови бити збринути. Све саме лепе вести, додатно подгрејане популистичким изјавама да ће се борити да просветни радници не буду сиромашни и непоштовани у друштву.

Просветни радници су, поучени искуством, већину ових изјава примили с резервом, мада ће се ускоро показати да ли су нека обећања била празна или не.

Општи утисак о новом министру је за сада позитиван. Зна о чему говори, познаје посао, енергичан је, чини се да не трпи празан ход, што је веома битно у тренутку када се просвета буквално из дана у дан сурвава и урушава. Времена за губљење нема, а он, изгледа, не воли да губи време.

Просветне раднике је обрадовала вест да ће се повећати одговорност родитеља. Напокон је неко с врха јавно изговорио да не сме да не постоји одговорност родитеља када ученик има више од 20 неоправданих изостанака. Истина, могло би то и мало оштрије. Могли би кривично да одговарају када им малолетна деца почине теже повреде дисциплине у школи, могли би да одговарају за занемаривање детета ако има више од три недовољне оцене, и слично. Просветни радници би се и томе обрадовали.

Међутим, нимало се нису обрадовали када су чули да ће и родитељи оцењивати њихов рад. Да оставимо у овом тренутку по страни то да ли нам је опет бачена коска, јабука раздора, тема која ће нам исисати енергију тако да заборавимо на материјални и друштвени положај. Много ми је занимљивија реакција мојих колега, а реакција је као да их је змија ујела.

Због чега?

12.08.2016.

Док скандинавски ђаци "разбијају" енглески језик, наши га једва натуцају. Зашто?

Скандинавци не само да течно говоре енглески језик, већ скоро да немају страни акценат док га говоре. Наши ђаци га уче од првог разреда основне школе, а често га и у вртићу имају као факултативне курсеве и школице језика. После 12 година учења, они који имају петицу говоре га солидно, али не тако добро као њихови скандинавски вршњаци. Они са четворком се већ мало слабије сналазе, а они са тројком ваљда неће остати гладни и жедни кад негде отпутују. О двојкама нећу, јер је бар половина њих за чисту јединицу.


СЛИЧНОСТИ ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И СКАНДИНАВСКИХ ЗЕМАЉА


Основна сличност је у томе што се и њихови језици, баш као и наш, говоре на релативно малом простору, што значи да су матерњи језици тек за неколико милиона људи.

Друга важна сличност је доступност енглеског језика, која је данас пре свега условљена доступношћу интернета. И нашем ђаку су доступне серије и филмови без превода, или, што је још боље, уз могућност додавања титла на енглеском језику. Већина најпопуларнијих видео игара је на енглеском језику. Већина популарне музике, такође. И све је доступно и једнима и другима. Уз то постоји мноштво сајтова за учење енглеског језика, као и видео материјала на јутјубу.

Трећа је чињеница да се ни код нас не надсинхронизују филмови, серије и документарни програми на енглеском језику, већ се титлују, баш као и у скандинавским земљама.

Ако и постоји четврта сличност, ја је се не могу сетити.



РАЗЛИКЕ


Разлике су већ бројније.