28.07.2016.

Шта ако вам је у одељењу будући премијер?

Сећам се да ми је недељу дана пред порођај мајка рекла да прошетам до оближње школе и добро погледам сву децу која трчкарају около. Намера је била да ми смањи страх од порођаја, уз поруку да су сву ту децу родиле мајке, што ће рећи - природна ствар, да природнија не може бити. Упалило је, признајем, и хвала јој на савету.

А сада погледајте своје одборнике, посланике, министре, премијера и председника. Осим што су и њих родиле мајке, сви су имали учитеље, наставнике и професоре. Кад их мало боље погледамо, питамо се ко је ту заказао - мајке или учитељи. Факат је да неко јесте.

У нашим учионицама седе будући поштари, ватрогасци, полицајци, медицинске сестре, лекари, судије, председници судова, начелници полиције, продавци, фризери, бескућници, криминалци, наркомани, хуманитарни радници, мајке и очеви, усвојитељи и хранитељи, директори, научници и ратари. Заједничко им је то да су деца и ђаци. Неко од њих ће можда задужити свет неким својим проналаском, а неко ће постати убица. Шта год да постану, то се неће десити само од себе. Биће ту наслеђених особина, њиховог сопственог залагања, али и много утицаја породице и друштва, при чему је утицај школе све само не занемарљив.

06.07.2016.

Е, баш лепо да су сви завршили основну школу!

Погледах минимум бодова ученика који су уписали школу у којој радим. 
За четворогодишње профиле просек 63 поена. Таман помислих да се обрадујем, кад ме искуство лупи по ушима. Да је све нормално, имали би вероватно 43. Значи, опет од септембра по десетак ђака у сваком одељењу који од енглеског језика знају штампана слова латинице. Након осам година учења. А онда ћемо се чудом чудити што нам земљу воде људи стручни само за хватање кривина и лов у мутном. Негујемо пролажење на фору, а после се згражавамо.



Шта ли радимо, чему ли се надамо, да ми је знати.
Да ли ће неко поново да размотри ту наметнуту и наређену попустљивост у основној школи? Да ли ће некоме пасти на памет да смањи број ђака у одељењу, смањи обим градива, прецизно пропише механизме оцењивања напретка (и провери њихово спровођење), заиста наћи начина да се ради на остваривању стандарда који су за сада мртво слово на папиру?
Да ли смо стварно учинили услугу основцу који се провукао и уместо заслужене јединице добио бедну климаву двојку? Све што смо му тиме поручили јесте да се може провлачити до краја школовања. Да је једном понављао, можда би схватио да ипак мора мало и да се потруди.