25.06.2016.

Први пут с Вођом на јутрење

Ближи се та зора када ће сваки Пинки моћи да види вољеног Тита.
Жива нисам, а пола ме нема, нокте гризем, нови нокти расту.
Да л' ће ико отићи?



Замислите ту ноћну мору - он устао, умио се, очешљао, упарио одело и кравату, наместио наочаре на нос и стигао у Владу, а тамо ништа! Обезбеђење на улазу, крмељава чистачица, кафе-куварица и шеф кабинета. Шеф кабинета сада већ нервозно координира шофере страначких аутобуса - један заглавио у Сићевачкој клисури, други стоји у колони на Ибарској магистрали, трећег зауставила полиција и тражи му доказ о јутрошњем прегледу тахографа, пошто тврди да вози екскурзију.
Полиција?
Брзо зове министра.
Овај се не јавља ни после трећег звона, а клео се на полагању заклетве да ће даноноћно бдети над безбедношћу грађана. Каква лопужа - помисли шеф кабинета.

За то време Он достојанствено крупним корацима иде низ празан ходник. Бат сопствених корака ослушкује неприродно пажљиво, осврћући се сваки час и вребајући која ће се врата нагло отворити уз узвик из хиљаду грла - SURPRISE! Ништа не помаже. Мук је са свих страна.
Улази у кабинет, шеф га дочекује скрушено, покушава да му објасни да грађани само што нису, ево сад ће, али Он само одмахује руком уморно. Уморан је од разочарања у сопствени народ.

Наређује да га нико не омета, седа за свој скромни премијерски сто, с презиром погледа у комјутер, отвари нови рис папира и вади повећи штос. Из унутрашњег џепа сакоа потеже плајваз и почиње да пише ауторски текст за Политику:

Драги моји суграђани,

15.06.2016.

Дневник просветног радника, јун 2016.

Не памтим да је школа икада изгледала живахније него ових дана.
Све врви од наставника и родитеља.

У фискултурној сали су поставили мрежу за одбојку - са једне стране терена су вреће за спавање наставника, а са друге родитеља наших ђака. Дивно се дружимо! Мало је фалило да неки синоћ поваде паркет, па да запалимо логорску ватру. Срећом, несрећа је спречена на време.



Откад је Министарство послало допис директорима да нам омогуће да преко административне забране купимо вреће за спавање, живот нам је много лакши. Наставници су свесни колико им то доноси уштеда у кућном буџету, јер сада не троше своју струју и воду, већ школску.

На улазу у фискултурну салу поставили смо велике столове из зборнице и на њима раширили дневнике. Родитељи су прексиноћ на свечаном извлачењу извукли редне бројеве и сада, како ко дође на ред, прилазе дневницима и уписују жељене оцене. Тиме је наставницима значајно олакшан посао. Једино Комисија за жалбе и представке има пуне руке посла, јер се родитељи оправдано жале на то да уопште није лако наћи имена њихове деце по оноликим дневницима, нарочито ако их нико није обавестио о томе у ком су им разреду и одељењу деца. Радимо на отклањању ових недостатака. Ја сам, на пример, ноћас добио радни налог да научим напамет имена деце и распоред по дневницима за осам одељења, тако да ћу данас усмеравати родитеље, са још неколико колега.

Очекујем да ће се до недеље одржати састанци Родитељских већа и да ће све оцене бити утврђене.

08.06.2016.

Увек нам је неко други крив

Крај школске године, мада се она формално завршава 31. августа, доноси исте теме као и претходних година. С обзиром на то да нам се исти проблеми понављају из године у годину, и да ништа не учимо из искуства, мало фали да се запитам да ли ми стварно јесмо паметни, или само имамо дипломе.







НАСТАВНИЦИ ТРПЕ ПРИТИСАК ПРЕД ЗАКЉУЧИВАЊЕ ОЦЕНА



Дешавало ми се да када пред просветним радницима поспрдно коментаришем ову тему, добијем силне увредљиве коментаре из којих испада да сам самољубиви лажов који мисли да је изнад осталих, јер ето само на мене нико не врши притисак. Временом сам научила да такве коментаре игноришем и сматрам их изразом немоћи оних који подлежу притисцима, а онда су им неки други криви. Дакле, довољно је да једном одреагујете како треба на покушај притиска, па ће се покушаји проредити. Поновите то и следећи пут, па ће покушаји вршења притиска престати. Да, толико је једноставно. 

Разумем да није свако по својој природи довољно борбен и спреман да гласно (а ако треба и бучно) устане и одбрани своје лично и професионално достојанство. Ипак, ако нисте спремни на то, није вам неко други крив што се баш на вас врши притисак. Једноставно сте погодан материјал за вршење притиска. Није ми жеља да вас вређам, али немојте ни ви вређати интелигенцију нас осталих хроничном кукњавом од краја маја до половине јуна.


ПОПРАВЉАЊЕ ОЦЕНА НА СЕДНИЦИ ОДЕЉЕЊСКОГ ВЕЋА



На ово се жалимо у хору. Силно се згражавамо над том појавом и кукамо ли, кукамо. Опет нам је неко други крив, а ти који подижу руке и прегласавају наше оцене јесу просветни радници. То су колеге са којима пијемо кафу, радимо у тимовима, договарамо се, смејемо се њиховим вицевима, саосећамо са њиховим проблемима. А онда нам на седници кажу "Ништа лично, али ја предлажем да се твоја оцена поправи".


02.06.2016.

Штројење мушица у образовању



Листајући канале у јутарње доба и тражећи да видим негде најновије вести, налетим на Јутарњи програм телевизије са националном фреквенцијом, познате по истраживачком новинарству, честим гостовањима премијера, још чешћим гостовањима највећег истраживачког новинара модерног српског новинарства, који нас редовно обавештава о надолазећим кризама, катаклизмама, апокалипсама и државним ударима. У том тренутку је на екрану била фина госпођа, потписана као директорка једне београдске основне школе. Помислим - опа, ево нешто о просвети!
И одгледам цело гостовање.

Друга гошћа у студију била је госпоја у тренду негована, на равно исфенирана, благо напућена. Запитах се на кратко откуд и она ту, пошто знам да просветне раднице одавно нису у тренду, али се успешно ваде на то да имају стила, па не морају да терају моду. Енигма је разрешена чим је водитељ најавио тему: фенг шуи уређење школе.