15.05.2016.

Најбољи наставници у Србији


Стручњаци тврде да се свачији рад да измерити, да је радни учинак мерљива категорија, да је могуће утврдити механизме којима се мере остварени резултати. Истина, стручњаци тврде и да је нормално мотивисати најбоље раднике да би били још бољи и да би постали узор својим колегама, као и да треба демотивисати нераднике. Што би рекао наш човек - одвојити жито од кукоља. То је у реду. То је праведно. То заиста доприноси бољем радном учинку, успешнијем обављању посла, напретку заједнице у којој појединац ради и ствара. Ако је систем онолико слаб колико је слаба најслабија карика у њему, јасно је да треба унапређивати читаву радну средину и амбијент.

Зашто би се просвета разликовала од остатка радног света? Заиста, не постоји ниједан добар разлог. И у просвети треба препознати најбоље, наградити их, мотивисати. Добро, то код нас подразумева једнократну награду, често симболичну, и уручивање неке плакете коју појединац може о свом трошку да урами, а онда да је окачи о реп оном истом мачку о чији смо реп диплому већ окачили.

Како је наше друштво формирало механизме за награђивање најбољих, а како за демотивацију најлошијих, или недовољно добрих? Никако. Тачније, наврат-нанос, као и све остало. Још тачније, највећи нерадници и најлошији радници примају исту плату као и они који "остављају срце на терену", који изгарају на послу, несебично се дају, свој посао обављају изврсно. Било је неке приче о томе да ће се такво стање променити, али видели смо ми и макету Београда на води, па ипак нисмо луди да поверујемо баш у све што се прича. Док не буде, не верујем.

С друге стране, већи је труд уложен у препознавање и једнократно награђивање најбољих наставника. Две су награде најпрестижније - Светосавска награда и награда за најбољег едукатора "Живојин Мишић". Јесте, едукатора. Знам, безвезе је, али шта да се ради.

На основу којих критеријума се ове две награде додељују?

На сајту Министарства стоји да су услови за добијање Светосавске награде, када је реч о наставницима, следећи:

1.  Изузетно залагање и значајна постигнућа у раду са децом, ученицима, односно студентима
2.      Учествовање у развијању и јавном представљању примера добре праксе
3. Успешна примена савремених достигнућа, метода и технологија у образовно-васпитном, односно образовно-научном раду
4. Допринос унапређивању квалитета рада установе у настави и ваннаставним активностима, односно прописаним областима стандарда квалитета
5.     Развијање позитивне атмосфере у установи и допринос њеном угледу у домаћим и међународним оквирима
6.      Број и квалитет стручних и научних радова објављених у часописима 

Прилично сувопарно, уопштено, непрецизно, зар не? Оставља могућност да се тумачи по потреби и за једнократну употребу.

Да не анализирам тачку по тачку - знамо да се све најчешће своди на личне контакте. Најчешће од тога зависи која ће школа добити пројекте, иновативне програме, који ће наставници бити позивани на јавне и стручне скупове да презентују оно што раде (наравно да је обавезно да то што раде буде уз примену ИКТ). Укратко - семинари и ИКТ у настави.

Оно развијање позитивне атмосфере у установи ми је нарочито симпатично. Претпостављам да Министарство има мерни инструмент и за позитивну атмосферу. У супротном би критеријум био потпуно бесмислен.



На сајту удружења "Живојин Мишић" има мало креативнијег приступа. Шта су њима критеријуми за одређивање најбољих едукатора? Преузимам их са сајта:


INOVATIVAN I KREATIVAN

  1. Stalno primenjuje nešto novo i drugačije u nastavi, što će zainteresovati učenike i doprineti boljem razumevanju gradiva.
  2. MAJSTOR SVOG ZANATA

    On savršeno vlada materijom svog predmeta i spreman je da odgovori na sva pitanja ili ako odgovor u tom trenutku nema, da ga potraži.
  3. MOTIVISAN
    I POZITIVAN

    Posvećen je, radi sa voljom i entuzijazmom, voli svoj posao. Samo tako, interesovanje i lepota predmeta će se preneti i na učenike.
  4. SPREMAN NA
    DOŽIVOTNO UČENJE

    Konstantno se usavršava, prati promene u obrazovanju, odgovara na potrebe novih generacija učenika i u toku je sa trendovima.
  5. KOMUNIKATIVAN
    I ELOKVENTAN

    Izražava se jasno, precizno i tačno, poseduje jezičku kulturu, nadahnuto govori, ume da prenese znanje. Lako privlači pažnju svojih učenika, ostvaruje interakciju i interesovanje za gradivo.
  6. ORGANIZOVAN

    Zna da organizuje rad na času, u svakom trenutku zna koji mu je cilj, ume da uspostavi radnu disciplinu, ima jasan sistem rada.
  7. PRAVEDAN

    On je pricipijelan, objektivan i realan
    u ocenjivanju, ima jednak odnos prema svima, dosledan je, drži datu reč.
  8. OHRABRUJUĆI

    Učenici će pogrešiti mnogo puta pre nego što nešto nauče. Najbolji edukator mora biti spreman da im pomaže i da ih ohrabruje bezbroj puta. On će svakom učeniku posvetiti onoliko pažnje koliko je njemu potrebno da savlada gradivo.

Браво! По овим критеријумима је логично бирати квалитетног наставника.

Али...

Која тачно научна студија показује да стална примена новог и другачијег, обавезно доводи до боље заинтересованости ђака и бољег разумевања градива? Нико није урачунао време потребно за прилагођавање на ново и другачије. Нико није размишљао о потреби за неким константама у настави које ученику пружају сигурност. Значи, није проблем у иновативним наставним методама. Проблем је у осећају за меру. Проблем је у "стално".

Наставник, даље, треба да је мајстор свог заната. Дивно! Како се то мери? Како то неко може да зна уколико не проведе бар пола школске године у учионици наставника, и не види како се овај сналази у најразличитијим ситуацијама?

Треба да је мотивисан и позитиван. Ко треба да га мотивише? Или се мисли на самомотивацију? На непресушни извор ентузијазма који би, по неком дифолту, требало да постоји у сваком просветном раднику, неокрњен без обзира на јадне плате, лоше услове рада, лош однос друштва према нама, ненормало обимну бирократију, лошу опремљеност школа... Ах, да, чувена мантра - ко хоће, нађе начин, ко неће нађе изговор. Најбољи едукатори сами купују наставна средства, укључујући и уређаје и техничку опрему. О позитивности стварно не бих, јер је то тако неодређена категорија да је прво што ми пада на памет неко ко се стално блентраво смеје, никад му ништа није тешко, и без поговора испуњава све налоге директора, ма колико они били понекад неутемељени.

Наставник треба да је спреман на доживотно учење. Ту не рачунамо стручну литературу коју прати, не рачунамо напоре које улаже док озбиљно размишља о проблемима са којима се суочава у настави, не рачунамо безбројне покушаје које чини док не нађе оно што датом одељењу највише одговара. Не. Рачунамо само акредитоване семинаре за које се има пара, или које школа доведе по ко зна којем критеријуму, а који можда том наставнику нису нимало потребни. Потребни су му само бодови.

Преостала четири критеријума су најзанимљивија. Осим организованости, која би се још и дала проверити и измерити, наставник треба да је елоквентан, комуникативан, праведан и охрабрујући. Механизми за мерење, господо, где су вам механизми? Како ћете да измерите да ли ја држим дату реч? Како ћете измерити да ли говорим надахнуто? Како знате да је наставник принципијелан? На његову часну реч? Ону за коју знате да је увек држи? И на крају, како то мислите да наставник посвети сваком ученику онолико пажње колико је њему потребно да савлада градиво? Да ли знате да имамо по бар 30 ђака, најчешће два часа недељно, један час допунске наставе недељно за све разреде и сва одељења којима предајемо?

Наравно да знате, али мртво слово на папиру тако добро звучи.

Када саберемо све критеријуме за обе престижне награде, дођемо до тога да су најважнији семинари и презентација примене ИКТ у настави, јер се одавно ништа друго не признаје за квалитетан рад.

И онда се један сада већ формирани круг наставника међусобно предлаже, награђује и тапше по рамену. Одмах да се разумемо: ниједног тренутка не сумњам да међу њима има заиста сјајних наставника. Напротив! За неке од њих сигурно знам да су одлични. Једино не знам да ли су заиста сви награђени и најбољи.

Зашто?

Зато што познајем божанствену учитељицу у једној шумадијској сеоској школи, која децу учи како се правилно поставља сто и користи прибор за јело, да се не би обрукала у гостима; чија деца од свега могу да направе приредбу, која могу до Београда да оду и само да би видела новогодишњу расвету, која умеју од свега да направе мала уметничка дела. При том су бескрајно васпитана, пуна паметних питања и радозналости, живахна онако како деца и треба да буду, а вредна као пчелице. Немам појма да ли та учитељица има хиљаду сати семинара, да ли је објављивала научне радове и презентовала примере добре праксе. Знам да је ненаметљива и да свој посао ради сјајно и потпуно посвећено. За њу не знате, сигурна сам.

Знам и за наставницу ликовног која кроз свој предмет ђацима утиче на формирање личности, моралних ставова, вредносних судова. Веома је креативна, али не тетоши ђаке, не поклања оцене, не трпи неправду. Семинари је, овакви какви су, не занимају. Сматра много значајнијим за сопствено усавршавање одлазак на изложбу, прочитану добру књигу. Успева да заинтересује ђаке за предмет, али и за живот. Уме да одступи од предвиђених норми када препозна изузетност у ђачком поступку. Само што се такав приступ не налази на листи подобних иновација, а нема ни светог ИКТ-а.

У мојој школи ради колега који не признаје ове савремене новотарије. Не користи их. Не занима га ИКТ у настави и не пада му на памет да буде забављач деце. Кад га видиш, знаш да је професор. Стара гарда. Међутим, није му тешко да својим колима дође до центра града, повезе онолико ђака колико може да стане у ауто, и одвезе их до своје куће (баш далеко живи), и онда са њима проведе дан учећи их, помажући им да се спреме за пријемни испит, појашњавајући им до изнемоглости све што треба, у своје слободно време, бесплатно, наравно. Његови су ђаци успешни и на такмичењима, и касније на факултету. И обожавају га и поштују бескрајно. Без иједног часа са ИКТ. Све на онај старински начин.

Навела сам само ова три примера, а има их сигурно на хиљаде.

Ти људи никада неће примити престижне награде, а што је најлепше, чини ми се да их је баш брига за награде. Њих нема ко да предложи. Мислим, ја би их предложила, али систем и додељивачи награда не препознају њихове поступке као изузетне. Уз образложени предлог би требало да напишем све семинаре којима су присуствовали, објављене научне радове, презентације примера добре праксе, а они се нигде не гурају да свој рад презентују. Ћуте и раде, одлично раде.

Јасмина, Снежана и Булатовићу, што се мене тиче ја бих вам данас доделила награду за изузетност у обављању наставничког посла. Сматрам да сте сјајни и жао ми је што сте за систем невидљиви. Мени су наставници попут вас најбољи и неопходни у овим временима несталних вредности. Мислим да ваши ученици одлично знају да у вама имају онај стуб стабилности, који их не забавља и не изводи шарене керефеке, него их учи и животу и предметима које им предајете.



И за крај, да не губимо време на неке коментаре: не, не пишем ово зато што ја нисам примила ни једну од ове две награде. Не, није ми кисело грожђе. Ја своју награду примим сваке године када ученицима дам анонимну анкету у којој се изјасне о мојим часовима и начину рада. Добијам је и овде кад погледам читаност текстова. Да, могла сам да се нађем у том "затвореном кругу", позвана сам, али у њему добровољно нисам. Радије сам на страни реалности у српској просвети, него на тој другој страни.

Мени је само бескрајно жао што су изузетни напори изврсних наставника потпуно невидљиви, јер сте за најбоље прогласили оне који су заљубљени у новотарије. Не у иновације, него баш у новотарије. Том својом заљубљеношћу вам дају осећај да стварно правите крупне кораке у српском образовању, држе вас у илузији да се ствари покрећу са мртве тачке, помажу вам да се херметички затворите у ИКТ зону комфора, док нам је просвета никада гора и неуређенија.

Што се мене тиче, када би ми се хтело, нашла бих корелацију између мог предмета, ексера, шљиве, стратуса и кумулуса. Повежем два, три предмета, направим двочас на два језика, пустим два видео-клипа, поделим два пута по 30 шарених листића, два групна рада, три у пару, и једно скајп укључење некога из Енглеске или Америке (стицајем неких околности, то могу да обезбедим за пет минута). Не само угледни, него и огледни час би испао. Не би ми требало више од три сата припреме. Нађем некога да све сними, и шта? То би ме чинило изузетним наставником?

Изузетан наставник је онај који свакога часа, са најограниченијим наставним средствима, без обзира на тему наставне јединице, тера ђаке да мисле својом главом, да траже решења, да повезују и закључују. 

То нема везе ни са пројектором, ни са ПП презентацијом, ни са горе поменутим скајпом и везом између енглеског и ексера. Још само да нађете начин да ТО мерите.

INOVATIVAN I KREATIVAN

Stalno primenjuje nešto novo i drugačije u nastavi, što će zainteresovati učenike i doprineti boljem razumevanju gradiva.

MAJSTOR SVOG ZANATA

On savršeno vlada materijom svog predmeta i spreman je da odgovori na sva pitanja ili ako odgovor u tom trenutku nema, da ga potraži.

MOTIVISAN
I POZITIVAN

Posvećen je, radi sa voljom i entuzijazmom, voli svoj posao. Samo tako, interesovanje i lepota predmeta će se preneti i na učenike.

SPREMAN NA
DOŽIVOTNO UČENJE

Konstantno se usavršava, prati promene u obrazovanju, odgovara na potrebe novih generacija učenika i u toku je sa trendovima.

KOMUNIKATIVAN
I ELOKVENTAN

Izražava se jasno, precizno i tačno, poseduje jezičku kulturu, nadahnuto govori, ume da prenese znanje. Lako privlači pažnju svojih učenika, ostvaruje interakciju i interesovanje za gradivo.

ORGANIZOVAN

Zna da organizuje rad na času, u svakom trenutku zna koji mu je cilj, ume da uspostavi radnu disciplinu, ima jasan sistem rada.

PRAVEDAN

On je pricipijelan, objektivan i realan
u ocenjivanju, ima jednak odnos prema svima, dosledan je, drži datu reč.

OHRABRUJUĆI

Učenici će pogrešiti mnogo puta pre nego što nešto nauče. Najbolji edukator mora biti spreman da im pomaže i da ih ohrabruje bezbroj puta. On će svakom učeniku posvetiti onoliko pažnje koliko je njemu potrebno da savlada gradivo.

INOVATIVAN I KREATIVAN

Stalno primenjuje nešto novo i drugačije u nastavi, što će zainteresovati učenike i doprineti boljem razumevanju gradiva.

MAJSTOR SVOG ZANATA

On savršeno vlada materijom svog predmeta i spreman je da odgovori na sva pitanja ili ako odgovor u tom trenutku nema, da ga potraži.

MOTIVISAN
I POZITIVAN

Posvećen je, radi sa voljom i entuzijazmom, voli svoj posao. Samo tako, interesovanje i lepota predmeta će se preneti i na 




učenike.

SPREMAN NA
DOŽIVOTNO UČENJE

Konstantno se usavršava, prati promene u obrazovanju, odgovara na potrebe novih generacija učenika i u toku je sa trendovima.

KOMUNIKATIVAN
I ELOKVENTAN

Izražava se jasno, precizno i tačno, poseduje jezičku kulturu, nadahnuto govori, ume da prenese znanje. Lako privlači pažnju svojih učenika, ostvaruje interakciju i interesovanje za gradivo.

ORGANIZOVAN

Zna da organizuje rad na času, u svakom trenutku zna koji mu je cilj, ume da uspostavi radnu disciplinu, ima jasan sistem rada.

PRAVEDAN

On je pricipijelan, objektivan i realan
u ocenjivanju, ima jednak odnos prema svima, dosledan je, drži datu reč.

OHRABRUJUĆI

Učenici će pogrešiti mnogo puta pre nego što nešto nauče. Najbolji edukator mora biti spreman da im pomaže i da ih ohrabruje bezbroj puta. On će svakom učeniku posvetiti onoliko pažnje koliko je njemu potrebno da savlada gradivo.

11.05.2016.

"Професорка, нама је данас тешко да се некоме дивимо. Немамо коме"

Када се каже средњошколац, ја помислим на младу особу која управо улази у свет одраслих, која унајвеће размишља о свету око себе, која много тога разуме, мада понешто погрешно тумачи. Помислим на особу пуну радозналости, великих снова, жеље да свет буде њен. Помислим на те деликатне године у којима се формирају вредносни судови, постављају координате за добро и зло, и уз мало бунта много тога доводи у питање. Помислим и на то да, што се природе тиче, могу да буду и родитељи, а што се историје тиче могу и да гину у бесмисленим ратовима (смислених, ако се ја питам, нема и никад их није било). Знам да дете у њима жури да одрасте, а да им је свет одраслих и даље досадно место у коме их неко спутава ограничењима.

Углавном, мислим да су то дивне године и надам се да су и даље наивне и у души невине. Ако им на нечему завидим, то су ти велики снови и отворени путеви, то што још увек имају велике наде и оправдано огромна очекивања од живота. Кад, ако не тад?

И тврдоглаво се држим те романтичарске слике о последњим тинејџерским годинама, иако ме је до сада рад са баш тим узрастом небројено пута демантовао. Један у низу хладних тушева догодио ми се пре неколико дана.

Пре лекције о храбром дечаку који је са 13 година изгубио руку и ногу, а затим постао најмлађа особа са инвалидитетом која је успела да у истој години на скијама стигне до Северног и Јужног пола, питам ја моје ђаке да ли у њиховим животима постоји неко коме се диве, ко их мотивише, на кога помисле када мисле да им је у животу тешко. 

Тајац. 

10.05.2016.

У ишчекивању новог министра просвете



Озбиљно ћу схватити ону Владу која буде озбиљно схватила образовање.
До сада се скоро ниједна није квалификовала за моје поштовање, а верујем ни поштовање већине просветних радника у Србији.




Након последњих редовних ванредних избора, у медијима се наговештава да Врховни Вођа, између осталог, није задовољан ни радом министра просвете, Срђана Вербића. Ето, сложисмо се у нечему. Нисам ни ја. Много хтео, много започео, ништа није довео до краја, мада, истини за вољу, није ни имао пун мандат. И даље му замерам оне две ствари - то што се није јасно и гласно борио против смањења плате просветним радницима док се не изједначи са платама одговарајућих запослених у другим секторима буџетских корисника, и то што није заказао хитну конференцију за новинаре након што је његов колега изјавио да ионако имамо кратко радно време, па можемо да нађемо и допунски посао.

Међутим, много му више замерам то што није имао петљу да пресече неке ствари и уради оно што је у интересу образовања, па чак и ако није у интересу сваког појединачног просветног радника. Популистичке одлуке, повлачења, недостатак одважности, можда чак и прећуткивање информација о притисцима лобија - све то не приличи министру образовања. Чак ми се и не чини да није знао шта треба да уради. Више ми се чини да или није умео, или није смео. Опет, ни једно ни друго не сме да "краси" министра образовања.

Замерам му и навијачке одлуке, по којима најбоље пролазе они који тренутно имају најјачи лоби. Такве одлуке нису у корист образовања, већ у корист интересних група, разних струковних друштава и удружења, или напросто тренутно утицајних појединаца. Све је то наопако, неозбиљно и према образовању неодговорно. 

04.05.2016.

Град Брно, Масариков универзитет и Универзитетски центар Бохунице

Док ми плаћамо да нас страни инвеститори угњетавају, не тако далеко од нас држава улаже новац у озбиљно образовање. Док код нас више нема пара за Петницу, озбиљне земље имају разне Петнице у редовном образовању. Овога пута мислим на Чешку Републику, други највећи град у њој - Брно, и други највећи универзитет у Чешкој - Масариков универзитет (МУ).



Брно је центар Јужноморавске регије. Има око 400 000 становника без студената. Има четири универзитета, са ко зна колико факултета и департмана, тако да у њему практично живи око 600 000 људи. Град је прелепе архитектуре, пространих тргова, широких улица испресецаних трамвајским шинама, са много дрвореда, широких поплочаних тротоара, стазама за бициклисте и слепе особе. Има позоришта, балет, оперу, филхармонију, музеје, галерије, тврђаве, замкове, катедрале. Не верујем да се зна колико има пивница, а има их на сваком кораку. У Брну се налази и надалеко позната Вила Тугендхат, која је на листи светске баштине УНЕСКО-а.