21.03.2017.

Можда је време да наставник постане професионалац



Шта ми сами подразумевамо под професионалношћу?

Вероватно сличне ствари - добро познавање дисциплине коју предајемо, методичка и дидактичка знања, познавање педагогије и психологије, извршавање радних обавеза. Можда и одговарајуће понашање, одевање, писменост, примерену комуникацију, сарадњу са колегама и родитељима, тимски рад, одговорност.

Тачно је да нас све од наведеног чини професионалцима.

Међутим, постоји једна изузетно важна област у којој се, на своју штету, не понашамо професионално. Толико смо је несвесни, да своје непрофесионално понашање приписујемо људскости, солидарности, чињеници да радимо с децом и да нас то обавезује на другачији приступ од онога који има неко ко ради с папирима или машинама. И сама сам се небројено пута позвала на те аргументе када сам се због нечега данима нервирала или туговала, а да то уопште није било у "опису мог посла".

16.03.2017.

Да ли је наставник у Србији глинени голуб?




Данас у аранђеловачким школама није одржан први час, у знак протеста због инцидента који се пре неколико дана догодио у једној основној школи. Наш колега је физички нападнут, уз дављење и претње смрћу. Напао га је родитељ једне ученице. Помислио би човек да се наставник ко зна како и колико огрешио о дете, а он је само поступио по правилима - након што је неколико пута опоменуо ученицу да не користи мобилни телефон на часу, одузео јој је телефон и рекао да га родитељи могу преузети код одељењског старешине.

05.03.2017.

Министар рече да ће се радо бавити избором директора?




Е па, ево му прилике.

Поштовани министре, иако је и у постојећем и у будућем ЗОСОВ-у јасно наглашено да нема политике у школама, можда би требало да додате још само три речи - "а ни политиканства".

У школама широм Србије, осим што запослени на одређено време добијају листе за капиларне гласове Српској напредној странци, и што се један од председничких кандидата усуђује да при отварању тоалета и фискултурних сала по школама држи политичке говоре и вређа противкандидате, дешава се и појава која ће просвети наносити штету и по завршетку ове предизборне кампање. Штета ће трајати чак и дуже од мандата новог председника.
Штета коју лош директор нанесе једној школи, траје мало дуже.

Да је немогуће запослити се у државном сектору без добре везе, познато је годинама.
Да је немогуће запослити се у државном сектору без страначке чланске карте, познато је последњих година.
Да је данас немогуће постати теткица или домар у школи, ако ниси члан Српске напредне странке, такође је познато. Али, то некако све иде испод жита.

27.02.2017.

Такмичење ученика или иживљавање оранизатора?




Из неког разлога наставници основних школа заиста воле да воде децу на такмичења.
Злуради кажу да је то више због наставника, а наставници да деца воле да се такмиче.
Родитељи се често жале да наставници наређују добрим ђацима да се такмиче из свега живог, а наставници тврде да то није истина.

Да се ја питам, развијали бисмо дух солидарности и сарадње уместо такмичарског духа, али не питам се.

У средњој школи такође постоје такмичења.
Своје ђаке сам водила два пута на такмичење из енглеског језика. Када сам видела да се стручне школе такмиче заједно са гимназијама (различит недељни фонд часова, различити уџбеници, различит препоручени ниво знања по завршетку школовања), закључила сам да би моји ученици тамо само сазнали да су неуспешни. Чему то?

25.02.2017.

Дневник одељењског старешине, у сусрет такмичењу у боћању




Сваки просветни радник нарочито ужива у одљењском старешинству, па и ја. Срећан сам када могу да помогнем тим младим људима док се развијају у вредне и честите људе. Некада морам да им помогнем да превазиђу конфликте, некада да покушам да им усадим праве вредности ако видим да су на странпутици. Велика је то одговорност, а ја се сналазим како знам и умем.

Тренутно је међу мојим средњошколцима неко чудно комешање.
Најављено је школско такмичење у боћању. Школа је одлучила да ће се играти у паровима (два учесника против друга два), па смо се договорили да на часу одељењске заједнице направимо екипе за одељењско такмичење и одаберемо капитене.

Тада је настао хаос!

22.02.2017.

Ко нам даје инјекције и продаје лекове?



Просветне раднике одавно ништа не изненађује.
Све што је ненормално, постало је нормално.
Понекад се око нечега мало побунимо, истина стидљиво, подигне се мало прашине, а онда се све лепо слегне.

Нарочито је непопуларно говорити гласно о темама иза којих се крије машинерија за добру зараду. Занимљиво је да се ни шира јавност тиме не бави.

Па ипак, постоји нешто што нас с времена на време зачуди, рашири нам очи, подигне обрве.

Ситуација 1

19.02.2017.

Земља скуваних жаба




Више ни не питамо да ли је могуће да је ово тај живот - живот који пролази мимо нас, где су сви дани и све године исте, где време лети, а ми стојимо у месту. Ако се и сећамо својих младалачких снова, када подвучемо црту знамо да у најгорим ноћним морама нисмо замишљали овакав живот. А сањали смо само да живимо пристојно и достојанствено.

Убедили су нас да је луксуз изаћи бар једном месечно с породицом на ручак. Убедили су нас да је нормално трпети, немати, зајмити, бити хронично жељан свега. Убедили су нас да је луксуз отићи с породицом на летовање, и то на рате. Убедили су нас да је разбацивање имати више од два пара ципела, а да је нормално бирати коме ће се у породици које јесени купити нове. Постали смо нација гојазна од хлеба, јер за месо пара нема. Постали смо земља исфрустрираних родитеља јер деци не можемо да приуштимо стоти део нормалних ствари које бисмо желели. Постали смо земља посвађаних супружника, јер смо стално под стресом, стално нервозни, хронично несрећни.

11.02.2017.

"Опасни криминалци" харају просветом





Ослобођен је Кертес.
Ослобођен је Динкић.
Ослобођен је Карић.

Хулиганима на стадионима држава не може ништа, по признању председника Владе.
Зукорлићевој дивљој градњи држава не може ништа, по признању председника Владе.

Али зато, има где може!
Има где је држава храбро стала у одбрану права, безбедности и мирног сна свих нас и наше деце.

01.02.2017.

Нови ЗОСОВ, у тајности писан



Закон о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ) кровни је закон доуниверзитетског образовања у Републици Србији. Покрива све најважније области предшколског, основног и средњег образовања, као и образовања одраслих. Сви остали закони и подзаконска акта морају бити усклађени са њим. Он треба да представља темељ на коме се заснива процес образовања и васпитања свих предшколских и школских установа у држави, али и да покаже тренд којим се образовање креће.

Током мандата претходног министра, Срђана Вербића, постојала је идеја да се усвоје измене и допуне постојећег ЗОСОВ-а, што би значало интервенцију на највише 30% чланова Закона.

Нови министар, као представник нове врсте људи у Србији, енергичних, предузимљивих, оних који спавају четири сата, могу да не иду у тоалет читавог дана и из дубине душе презиру и грде све који им по радним навикама нису слични, одлучио је да донесе сасвим нов кровни закон и за израду нацрта овластио извесну радну групу. У изради овог Закона нису учествовали представници синдиката, као ни представници Националног просветног савета, еснафских удружења наставника. Учествовали су само "неки људи". Који? Немамо појма. Знамо само да су измислили појам "укор разредног већа", док "укор одељењског већа" не постоји (Члан 167). Експертски.

27.01.2017.

На Светог Саву 2017. године




Искрено, прво ми је сметало што министар само прича и прича, и ништа не ради.
Откад је почео да ради, жалим за временом када је само причао.

За Светог Саву су нам стигле све саме лепе вести.

Обавестио нас је да није било довољно уштеда да бисмо могли да добијемо неку једнократну помоћ. Да не одоше паре Хилари Клинтон, можда би се нешто и скрпило.

Обавестио нас је да ће убудуће он бирати директоре, али да то није никаква централизација. Није, министре. То је школски пример децентрализације и увећања обећане аутономије.

Од његове саветнице смо сазнали да се далеко од очију јавности, у строгој конспирацији, спрема више закона него икада у новијој историји српског образовања. Ваљда је јавила Ђури да блокира аеродром?